Oduzimanje i Vraćanje PIB-a

Oduzimanje Poreskog identifikacionog broja (PIB) fizičkim i pravnim licima može se desiti iz različitih razloga, poput nedostavljanja poreskih prijava ili neplaćanja poreza. Ipak, oduzimanje PIB-a nije konačna radnja, već postoji mogućnost da poreski obveznik povrati PIB ako ispuni određene uslove.

Postupak oduzimanja PIB-a

Kada dođe do oduzimanja PIB-a, postupak vraćanja može se pokrenuti podnošenjem zahteva nadležnoj poreskoj upravi, bilo elektronskim putem ili u pisanoj formi.

Uslovi za vraćanje PIB-a

Da bi se PIB vratio, neophodno je podneti zahtev uz odgovarajuću dokumentaciju koja potvrđuje ispunjenje uslova. Ti uslovi uključuju:

• Podnošenje svih poreskih prijava i izmirenje poreskih obaveza za period za koji je PIB oduzet.
• Pokretanje postupka rešavanja sporova u slučaju nesuglasica s poreskom upravom.
• Dostavljanje presude ili rešenja o odbijanju žalbe ako je spor u toku.

Nakon podnošenja zahteva i dokumentacije, poreska uprava će razmotriti situaciju i doneti odluku o vraćanju PIB-a. Ukoliko su ispunjeni svi uslovi, PIB će biti vraćen u roku od 15 dana od dana donošenja odluke. Ako uslovi nisu ispunjeni, zahtev će biti odbijen.

Ukoliko poreski obveznik ne podnese zahtev za vraćanje PIB-a u roku od godinu dana od dana oduzimanja, smatra se da je odustao od zahteva za povrat PIB-a.

Obrada Zahteva za Povrat PIB-a

Nakon što se podnesu zahtev i prateća dokumentacija, poreska uprava će pažljivo razmotriti situaciju i doneti odluku o povratu PIB-a. Ukoliko su ispunjeni svi uslovi, PIB će biti vraćen u roku od 15 dana od trenutka donošenja odluke. Ako se utvrdi da uslovi nisu ispunjeni, zahtev će biti odbijen.

Proces Vraćanja PIB-a

Ukratko, za povrat PIB-a nakon oduzimanja, pravna ili fizička lica moraju da podnesu sve poreske prijave i izmire sve poreske obaveze, pokrenu postupak rešavanja sporova i prilože presudu ili rešenje o odbijanju žalbe, ako postoji. Nakon podnošenja zahteva, poreska uprava će pregledati dokumentaciju i odlučiti o vraćanju PIB-a. Ako su ispunjeni uslovi, PIB će biti vraćen u roku od 15 dana od donošenja odluke.

Važno je napomenuti da je PIB ključni identifikacioni broj za pravna i fizička lica u Srbiji, ne samo u vezi sa poreskim obavezama, već i u mnogim drugim kontekstima, kao što su otvaranje bankovnih računa, dobijanje dozvola za rad, sklapanje ugovora i slično. Zbog toga je važno da se održava uredno stanje poreskih obaveza i da, ukoliko se suočite sa oduzimanjem PIB-a, blagovremeno podnesete zahtev za njegovo vraćanje.

Konačno, u Srbiji je moguće vratiti oduzeti PIB uz ispunjenje određenih uslova i sprovođenje propisanih procedura, kako je definisano Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Pravna i fizička lica koja žele da povrate svoj PIB nakon oduzimanja treba da podnesu zahtev nadležnoj poreskoj upravi, prilože odgovarajuću dokumentaciju i ispune sve uslove. Ako su svi uslovi ispunjeni, poreska uprava će vratiti PIB u roku od 15 dana.

Isplata Zarada Radnicima Nakon Oduzimanja PIB-a

Interesantno je da ograničenje raspolaganja sredstvima važi samo za banke, što znači da će banka izvršiti samo plaćanja u vezi sa poreskim obavezama. To znači da se porezi i doprinosi na zarade mogu platiti, ali sama zarada ne može biti isplaćena radnicima.

Prema Zakonu o platnom prometu, ne može se ispuniti obaveza putem zaključenja ugovora koji menja poverioca ili dužnika (asignacija, cesija, preuzimanje duga, kompenzacija itd.) ako je račun jednog od učesnika blokiran. Blokiran račun znači da neko potražuje novac za otplate duga, što može biti Poreska uprava ili drugo pravno lice. Kada je račun blokiran, svaki priliv novca se automatski prenosi poveriocu koji je blokirao račun.

Međutim, kada je tekući račun „zamrznut“ zbog oduzimanja PIB-a, novac ostaje na računu, ali se ne može koristiti osim za plaćanje poreza i drugih obaveza prema državi. Drugim rečima, ako je tekući račun samo „zamrznut“, a ne blokiran, nema prepreka za zaključenje ugovora poput asignacije, cesije itd., kako bi se isplatila zarada zaposlenima ili izvršilo plaćanje dobavljačima. Naravno, važno je objasniti poslovnim partnerima da firma nije u blokadi, već se suočava sa trenutnim problemima, kako bi se izbegle zabune oko plaćanja.

Situacije u kojima Poreska uprava može oduzeti PIB

Postoje različite situacije u kojima Poreska uprava može oduzeti PIB poreskom obvezniku. Na primer, ukoliko se promeni adresa firme, a Poreska uprava ne dobije obaveštenje o tome i pošta se ne dostavi na pravu adresu registrovanu u APR, može doći do oduzimanja PIB-a.

Osim toga, ignorisanje poziva Poreske uprave za kontrolu ili neodazivanje na zahtev za dodatnom dokumentacijom takođe može rezultirati oduzimanjem PIB-a.

Postupanje kada je oduzet PIB

Kada je PIB oduzet, jedino što možemo učiniti jeste slediti zahteve Poreske uprave i ne menjati nikakve podatke u APR-u, kao što su informacije o osnivačima ili adresi firme. Ovo važi i tokom poreske kontrole, dok Poreska uprava ne obavesti APR da je kontrola završena.

Važno je napomenuti da ako osnivač ili neko od osnivača osnuje novu firmu ili preduzetničku radnju u budućnosti, Poreska uprava može ponovo oduzeti PIB, bez obzira na prethodni stečaj. Iako zakon propisuje zastarelost za poreze, Poreska uprava obično neće automatski otpisati zastarele dugove bez zahteva, a obaveze za doprinose za socijalno osiguranje nikada ne zastarevaju. Potrebno je uporno insistirati na otpisu zastarelih dugova, u skladu sa Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

Stečajni postupak – osnovni pojmovi i zaštita prava bivših zaposlenih

Kakva su prava bivših zaposlenih nakon pokretanja  stečaja (i raskida ugovora o radu)?

Zaposleni koji su i dalje angažovani nakon otvaranja stečaja imaju različit položaj u poređenju s onima čiji je radni odnos prestao. Bivši zaposleni postaju poverioci i svrstavaju se u određene isplatne redove.

Bivši zaposleni imaju prioritet u prvom isplatnom redu kada su u pitanju novčana potraživanja proizašla iz radnog odnosa. To obuhvata neisplaćene neto zarade u visini minimalnih zarada za poslednjih godinu dana pre otvaranja stečaja, uz kamatu od dana dospeća do dana otvaranja stečaja, kao i neplaćene doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje za poslednje dve godine pre otvaranja stečaja, pri čemu se osnovica za obračun doprinosa uzima kao najniža mesečna osnovica doprinosa.

Međutim, nakon namirenja potraživanja u prvom redu, postavlja se pitanje šta se dešava sa preostalim iznosom potraživanja, posebno ako nije reč o minimalnoj zaradi.

Bivši zaposleni se tada svrstavaju u treći isplatni red, što znači da će njihova potraživanja biti namirena tek nakon namirenja troškova stečajnog postupka, potraživanja u prvom i drugom isplatnom redu.

Kako bivši zaposleni mogu ostvariti svoja prava?

Nakon otvaranja stečaja, bivši zaposleni, kao i drugi stečajni poverioci, imaju pravo da u pisanom obliku prijave svoja potraživanja sudu, pružajući sve relevantne informacije kao što su lični podaci, jedinstveni matični broj građana, broj tekućeg računa, osnov potraživanja (npr. potraživanje iz radnog odnosa) i iznos potraživanja (glavnica i kamata).

Prijave se podnose nakon isteka roka određenog rešenjem sudije, ali najkasnije u roku od 120 dana od dana objavljivanja oglasa u „Službenom glasniku Republike Srbije“. Sud odbacuje prijave podnete nakon ovog roka.

Potraživanje se smatra utvrđenim ukoliko nije osporeno od strane stečajnog upravnika ili drugih poverilaca do zaključenja ispitnog ročišta.

Ukoliko ne postoji plan reorganizacije, sud će doneti rešenje o bankrotstvu, nakon čega stečajni upravnik preuzima prodaju imovine stečajnog dužnika. Sredstva dobijena prodajom se koriste za namirenje poverilaca u skladu sa isplatnim redom kojem pripadaju.

Šta ako zaposleni ne mogu ostvariti sva svoja prava u stečajnom postupku?

Neisplaćena primanja zaposlenih tokom stečajnog postupka mogu se potražiti od Fonda solidarnosti, koji ima ulogu obezbeđivanja i isplate određenih, ali ne svih, neisplaćenih potraživanja kod poslodavca nad kojim je pokrenut stečajni postupak. Ovo obuhvata zarade i naknade zarada za vreme odsustva sa rada zbog privremene sprečenosti za rad, naknade štete za neiskorišćeni godišnji odmor zbog propusta poslodavca, i slično.

Proces ostvarivanja prava započinje na zahtev zaposlenog koji se podnosi u roku od 45 dana od dana kada je doneta odluka kojom se utvrđuje pravo zaposlenog na potraživanje u stečajnom postupku. Propuštanje ovog roka rezultira gubitkom prava na ova potraživanja.

Saveti za postupanje

Ukratko, stečajni postupak je kompleksan, stoga je važno da građani, posebno zaposleni, imaju na umu sledeće smernice:

• Upoznajte se sa tokom stečajnog postupka kako biste razumeli i zaštitili svoja prava i interese.
• Prijavite svoja potraživanja u stečaju i, po potrebi, Fondu solidarnosti.
• Pazite da ne propustite rokove, jer to može imati ozbiljne posledice.
• Redovno se informišite o toku postupka putem oglasa na oglasnoj tabli suda ili komunikacije sa stečajnim upravnikom.
• U svakom slučaju se posavetujte sa svojim advokatom.

Na kraju, važno je ne dopustiti da teret stečajnog postupka padne isključivo na vaša leđa!